Po meni ovo je vrlo bezobrazan način nameštanja utakmica. Radi se o tome da se dva tima dogovore da u svoja dva međusobna susreta u toku jedne sezone uzmu svako po 3 boda. Odatle i naziv “3 za 3″.
Dakle, u obe utakmice pobediće ili oba puta domaćin ili oba puta gost. Kada im prvi put dogovor uspe timovi često nastavljaju sa ovakvim vidom “saradnje” i nekoliko sezona u nizu. E to je dobro za nas kladioničare! Kada statistika pokaže da se radi o utakmici koja je “3 za 3″ to je pravi trenutak za visoki ulog(pogotovo ako imate i jos neku informaciju sa strane koja to potvrđuje).
U onim najklasičnijim “3 za 3″ uvek pobeđuje gost zato što je obično kvota na gosta mnogo veća pa da i timovi zarade što više i na kladionici(zamislite nisu im dovoljna 3 boda još hoće i pare, a oni najbezobrazniji nameste i prelaze tipa iz 2-1 i 1-2). Ali zašto bi se mi bunili kada i nama odgovaraju visoke kvote. Samo vi nameštajte.
Treba napomenuti da je najbolji trenutak za klađenje treća, eventualno četvrta uzastopna sezona u kojoj timovi igraju “3 za 3″. Takođe da pomenemo da se ponekad timovi dogovore da odigraju dva X-a da malo razbiju monotoniju (lepa kvota a i 2 boda nisu toliko loša) .
Iz sezone u sezonu može se menjati znak. Jedne sezone igraju dvojke, pa sledeće kečeve, pa onda opet malo dvojke, tako da uvek sačekajte drugu utakmicu u sezoni kako bi bili sigurni u znak koji dolazi.
Dobre se pare mogu uzeti na “3 za 3″. Pokušajte i uverite se i sami.
Објављено под: 3 za 3
